Casual Monday-...

10:33:00

Heej ☺.

Danas je ponedeljak,i znam da ga svi mi mrzimo,ali zašto od njega ne bi smo napravili neku opuštenu stanicu smeha?Pored svih obaveza koje nas čekaju ove nedelje,možemo odvojiti i par trenutaka za ono što volimo,kao što sam ja ovog ponedeljka za vas ☺.

U današnjem postu pričaćemo o današnjici,o problemima,o svetu,.I pre nego što počnemo,ovo je samo moje mišljenje,a vi svoje pišite dole u komentarima.So,let's go!! ☺

Ko me zna,zna i da sam blog sa 50 čitalaca izbrisala jer jednostavno,nisam to bila ja.Znam da mislite,ona je neka slatka mala dobra devojčica u haljini,a zapravo nisam.


Na blogu se trudim da budem što zrelija i profesionalnija,a u stvarnosti će te me češće videti kako igram fudbal nego kako se šminkam.

Ne žurim da odrastem,uživam u svakom trenutku života,trudim se da što više produžim dan,iako se sa vremenom ne možemo boriti..To sam ja.I ma kakva drugima bila meni sam odlična.


Imala sam priliku,već sa dvanaest godina da se upoznam sa dvoličnim ljudima,njih je sedam hiljada a ja vidim četrnaest hiljada lica.

To je tužno na šta današnjica obraća pažnju,na neke skroz glupave stvar,na pod.I neka deca bi plakala jer nemaju iPhone 6s + Gold a deca u Africi nemaju šta da jedu.I kada vidim kako slavni Youtuberi zaradjuju pare,neka kompanija ih plaća da bi oni pokazali neki telefon,uništili ga,ispekli u piti,pokazali njegovu izdržljivost..To je toliko tužno.


Tužno je koliko prevara danas ima,koliko ratova.I nikad mi nije bilo jasno kako ljudi NE mogu da žive u svetu BEZ nasilja,kako postoje pokvareni umovi,koji rade svašta deci..sve za pare.Pare se pocepaju,unište se potroše se..A toj majci koja je ostala bez deteta..

I nekada mi nedostaje vreme kada sam mislila da je sve u redu,da ratovi ne postoje,da se sve plaća bombonama,kada nisam imala obaveze..To je detinjstvo,i trudim se da ga produžim.Ali kako me obaveze odvlače u svet starijih,iz godine u godinu je to sve teže.

Skoro sam za temu sastava iz skrpskog imala temu ,,Svet u kom bih volela da živim''.I naravno da sam se raspisala i pomenula vanzemaljce i jednoroge.Ali šteta što je taj sastav bio samo mašta,što to stvarno ne može da se obistini.



I kada vidim kako moji vršnjaci lažu svoje roditelje,kako im mažu oči sa nekim ocenama i kako su oni dobra deca,poželim da se vratim u vrtić gde niko nije znao svoju putanju,put kojim će krenuti,gde su svi svakom bili drugari koji su ti ,,pomagali da predješ prepreke na putu''.Sada je to obrnuto,mislim da te ,,prijatelji'' više sapliću,da ne bi uspeo da stigneš do svog odredišta koje je baš takvo,iz sastava.

Ali ma koliko svet i život ružni bili,sve će biti u redu na kraju.Jer ako nije u redu,onda nije kraj ☺.


I,nadam se da vam se post svideo,potrudila sam se da sve kažem u jednom,o današnjici,o svetu..Ovo je samo moje mišljenje,ali vi slobodno izrazite svoje u komentare.Ćaoos!!

Jana,xoxo

You Might Also Like

8 коментара

  1. 'I nekada mi nedostaje vreme kada sam mislila da je sve u redu,da ratovi ne postoje,da se sve plaća bombonama,kada nisam imala obaveze..To je detinjstvo,i trudim se da ga produžim.Ali kako me obaveze odvlače u svet starijih,iz godine u godinu je to sve teže'. Totalno se slazem sa tim pasusom.. Nedostaju mi ta vremena kada smo bili deca i hteli smo da sto pre odrastemo, ali sad kada smo odrasli (ne sasvim, ali toliko da mozemo da razumemo neke stvari) brinemo samo za sutra, svima je u glavi samo nova, telefoni kompijuteri, u tome vide srecu, a ne vide je u nekim sitnicama. I sigurna sam da je svaki tinejdzer, zena, devojka, momak pozeleo da se makar na jos jedan dan vrati u detinjstvo i da pozeli da nikada neodraste i da ne gleda ovakav svet.. Ali koliko god se mi trudili da ispravimo druge ljude, ceo svet, moramo prvo da pocnemo od sebe, prvo mi sebe da preispitamo, zasto smo na ovom svetu i da probamo da pronadjemo odgovor koja je nasa misija ovde (to je nemoguce da znamo odgovor sta ce se desiti sutra), zasto smo poslati na ovakvu uzasnu planetu punu ratova, mrznje, pakosti u ocima, zasto nismo poslati na planetu u kojoj uvek sija sunce, u kojoj je svako bice srecno sto zivi, tamo gde, kako ti kazes, zive jednorozi, pa cak i vanzemaljci. Ja svaki dan zivim kao da mi je poslednji, kao da se sutra necu probuditi i videti svetlo, moju sestru, mamu, tatu, brata, moje prijatelje, moju macu, kao da mi je taj dan poslednji i predlazem da svi tako zive, osecace se bolje, nece brinuti sta ce sutra obuci, sta ako mu se sutra isprlja majica, sta ako ne bude mogao da kupi najskuplju torbu, a ne brinu, sta ako to sutra ne postoji..... Ovde bih se zaustavila jer ako bih nastavila da pisem, zavrsila bih do ove nes kafe koju pijem x3
    Jako si me nadahnula ovim postom, da cu verovatno napisati post na slicnu temu. ♥♥♥

    Novi post-http://forgirlsonly-ofg.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja od prilike znam da cu dobiti 3 iz matematike sutra xd.Skroz si u pravu,treba da zivimo kao da nam je svaki dan poslednji.Slobodno sve to napisi u postu,skroz si u pravu ☺❤❤❤❤.

      Избриши
  2. Stvarno si odlično i zrelo napisala ovaj post.
    Na prelazu između djece u 'tinejdže' je nešto veoma teško, sve snove koje si snivao shvatiš da je većina nemoguća i skroz ih zapostaviš. Tu se upoznaješ sa nekim prvim 'pravim' problemima i tvoja bezbrižnost tu prestaje.

    Pogledaj moj blog - http://myblogmything1.blogspot.ba/2016/04/favoriti-marta.html

    ОдговориИзбриши
  3. Odličan post. Tvoj blog definitivno zaslužuje više pažnje! :)

    ❤ forever-blogm.blogspot.com ❤ - novi post :)

    ОдговориИзбриши
  4. Odusevila si me ovim postom,predobro napisano zaista! ♥ Nakon ovog posta sam prosto morala da se uclanim u tvoj blog :)

    ОдговориИзбриши

Ovde ostavite svoje mišljenje o postu ❤